Временски сателити посматрају атмосферу различитим спектралним каналима. Видиви канал (око 0,5–0,9 µm) детектује рефлектовану сунчеву светлост и користи се за дневно мапирање облака и површине; светла подручја означавају дебеле облаке или високу албедо, тамна воду или вегетацију. Инфрацрвени канал (око 10,5–12,5 µm) мери емитовано топлотно зрачење и ради дан и ноћ; приказују се температуре врха облака (светло = хладни високи облаци, тамно = топла површина) (EUMETSAT; CIRA/CSU).

Канал водене паре (око 5,7–7,1 µm) детектује водену пару у горњој тропосфери. Светле вредности означавају облаке или влажне слојеве, сиве нијансе варијабилну влажност и тамне вредности сувај ваздух. Тај канал је мерење апсорпције: зрачење одоздо апсорбује водена пара, која затим зрачи. Снимке водене паре помажу идентификацији млазних струја, фронталних система и структуре влажности (EUMETSAT; EUMeTrain).

Оперативни сателити попут EUMETSAT-ове Meteosat Second Generation (MSG) носе инструменте са више канала; комбинације се користе за RGB производе (нпр. ваздушна маса) који помажу прогностичарима да анализирају синоптичко време. Националне метеоролошке службе и агенције попут NOAA и EUMETSAT пружају снимке и изведене производе; горњи подаци могу долазити из таквих извора (нпр. KNMI). WMO координира глобалне системе сателитског опажања.